Lumbago – bol u leđima

kicma-12

Uporedo sa prekomernim opterećenjima kičme koje uslovljava razvoj civilizacije, bol u leđima postaje sve veći problem s kojim se svakodnevno susreću svi lekari, a najviše specijalisti ortopedije, neurologije, reumatologije, fizijatrije.

Po nekim statistikama bol u krstima pogađa osmoro od desetoro ljudi. U Srbiji je taj procenat po podacima iz 2009. bio da je trećina ispitanika starosti 15-69 godina imala veće ili manje tegobe u trenutku ispitivanja. Bol u leđima se može javiti kod mladih ili starih ljudi svih zanimanja. Ipak su ugroženiji ljudi koji podižu i prenose velike terete, ljudi koji svoje poslove obavljaju u prinudnom položaju /stomatolozi, hirurzi, konobari, kuvari, frizeri, muzičari… Ugroženi su zatim i vozači motornih vozila, posebno teških kamiona, koji u stalnoj napetosti sede za upravljačem. Veliki broj ljudi radi uglavnom sedeći za kompjuterom ili mašinom, dok neki “odmaraju” satima ispred TV-a ili usisavaju, peglaju, spremaju zimnicu… Leđa su neprekidno u istom prinudnom, pognutom položaju, a zbog lošeg držanja mišići postaju sve napetiji i javlja se bol. Štaviše, često nastaju i trajni poremećaji (deformacije) kičme. Pritisak se zato sve više prebacuje na pršljenove i diskuse, pa može postati toliko veliki da fibrozni prsten diskusa pukne i dođe do pojave hernijacije.

Međutim i osobe koje ne sede, a pri radu koriste ponovljena istovetna kretanja, upotrebljavaju iste mišiće ili su stalno u istom prinudnom položaju nisu pošteđene ovih tegoba.

Istovremeno je zbog pogrešnog načina ishrane, uprkos dijetama, vežbama, sve više ljudi sa viškom telesne težine, koja preopterećuje kičmu, a prevashodno njen slabinski (krsni) deo. Jak mišićni mider trupa je amortizer oko 30% opterećenja, (nedostaje obično podatak da su trbušni mišići najvažniji nosioci mehaničke funkcije kičme), međutim, dugo sedenje, neaktivnost slabi kako mišićni mider trupa tako i mišiće kičme koji raspolažu nemerljivim mogućnostima koje po potrebi ispoljavaju. Kičmi mišići omogućavaju široke pokrete, poput savijanja, opružanja, uvijanja oko osovine, podizanja tereta i uopšte svih aktivnih pokreta. Čovek čak i ne hoda koristeći samo noge, već on hoda angažujući mišiće svojih leđa. Upravo nezdravi način života savremenog čoveka i produžetak životnog veka doprineli su povećanom broju bolesnika sa bolom u krstima. U određivanju bola u leđima obično učestvuje tim specijalista i sva su ta udružena istraživanja anatoma, ortopeda, neurologa, fizijatara, neurohirurga, rentgenologa pokazala da u najvećem broju bolesnika (više od 90%), bol u krstima nastaje zbog degenerativnih promena, prevashodno intervertebralnim diskusima. A bol u leđima se može javiti kod osoba pri kretanju, sedenju, ležanju, pa i pri svakom pokretu.

Bol u krstima mogu prouzrokovati i neki „bezazleni“ događaji; od naglog kočenja automobila, nakon sportskih napora, čak i kod jednostavnih poslova, recimo pranja zuba nad lavaboom, naginjanja nad daskom pri peglanju rublja, nekada i refleksi kakvi su kijanje i kašljanje. Zato je u razgovoru sa pacijentom, kod uzimanja anamneze veoma bitan način na koji pacijent opisuje nastanak tegoba, zatim, da li su tegobe jače u mirovanju ili pri kretanju, da li je prisutna noćna bol, da li se bolovi iz donjeg dela leđa šire kao i distribucija bola. Jer pored degenerativnih promena kičme (a nakon 40-te godine života gotovo svaki čovek ima promene na intervertebralnim diskusima ali ta oštećenja ne moraju biti praćena bolom, ograničenim pokretima ili smanjenjem radne sposobnosti), drugi mogući uzroci mogu biti i sindrom prenaprezanja, povredna oštećenja, zapaljenski procesi, razvojne anomalije, a nekada se bol u lumbalnom delu kičme može javiti kao refleks patologije (oboljenja) u drugim organima.

Uzroci bola u leđima

Uzrok bola u leđima, prevashodno bola u krstima može biti loše držanje, a dva su osnovna stanja posebno izražena kod mladih ljudi – loša držanja i deformiteti kičme kod kojih su već promenjeni oblici pršljenova. Loša držanja ne moraju biti konačna nepravilnost, dok na kičmi nema promena i dok se još mogu otkloniti aktivnom mišićnom snagom, odnosno korektivnim vežbama.

Loša držanja obično prate umor i blaže izražena bolnost u leđima, mišićima i krstima, a znak su popuštanja leđnih mišića, pa govorimo o slabosti (insuficijenciji) kičme. Upravo zato već kod dece treba razvijati način pravilnog držanja, ispravan način stajanja, sedenja, ležanja (na čvrstom ravnom ležaju).

Do bola u lumbalnom delu kičme mogu dovesti poremećaji u zadnjem (posteriornom) i zadnjem spoljašnjem (posteriorno lateralnom) delu diskusa u vidu otoka, ali bez aktuelne kompresije (pritiska) na okolno tkivo. Ovo su u stvari početne degenerativne promene diskusa, njegova degeneracija koju zovemo hondrozom. To je gotovo starošću uslovljeno popustanje kvaliteta diskusa gde dolazi do smanjenja količine tečnosti pretežno u mekanom delu (nucleus pulpozusu). Ove se promene u početku na RTG snimku ne mogu videti, i tek u uznapredovalom stadijumu može se rentgenoloski videti sužen intervertebralni prostor. Ova promena može dati bol u leđima koji se širi prema sedalnom delu i zglobu kuka, obično obostrano. Kao reakcija na bol javlja se spazam (grč) mišića, fiziološka lordoza je ispravljena, ograničena je i bolna pokretljivost prema napred. Testovi koji bi ukazali na pritisak na nerv su negativni. Epizodu ovih tegoba ima velika većina ljudi bar jednom u toku života.

Kako ce se dalji proces degeneracije, starenja kičmenih segmenata odvijati zavisiće od mnogo faktora. A degenerativne promene kičmenog stuba su fiziološke, starošću uslovljene i nauka se trudi da sazna i objasni, zašto one kod nekih ljudi dovode do nekada ozbiljnih problema. Kako degenerativni proces napreduje dolazi do osteohondroze, razaraju se i nestaju hrskavične ploče diskusa, dolazi do reaktivne kondenzacije koštanih gredica u trupu susednih pršljenova i nastaje osteohondroza. Ovakve degenerativne promene diskusa dovode do promene oblika i promene funkcije toga segmenta. Sužava se prostor između pršljenskih tela, ako je ono simetrično rezultira laganom kifozom, a ako je asimetrično lokalnom skoliozom sa torzijom (uvrtanjem) ili bez nje. Ovakvo oštećenje segmenta menja funkcionalni kapacitet kada u početnom stadijumu nestabilnosti, aktivnost mišića kompenzuje ovo stanje, ali tokom vremena kada se iscrpe ovi regulacioni mehanizmi, dovoljan je samo mali dodatni impuls, najčešće mehanički (loš pokret), a može biti i termički (rashlađenje, promaja), nekada endokrini ili čak psihički i dovesti do patologije.

Na procese starenja ne možemo uticati, ali svakako možemo otkloniti uzroke koji doprinose bržem razvoju degenerativnih promena.

Lečenje lumbaga

Ono sto je veoma važno, kod prvih tegoba potreban je pregled lekara koji će na osnovu anamneze, objektivnog pregleda, po potrebi dopune dijagnostike, odrediti terapiju. Naravno da će osnovne terapije lečenja lumbaga izbora biti kiropraktika i trakcija jer ce vršiti korektivni efekat na sam uzrok. Kiropraktika ce takođe vraćati normalnu pokretljivost kičmenih zglobova, čime ce se i funkcija mišića kao i ostalih potpornih tkiva vraćati u normalu.