Diskus hernija (Discus hernia)

diskus hernija

Diskus hernija (discus hernia) je promenjeno stanje diskusa nastalo usled degenerativnih promena, a ređe nakon trauma. Ova promena dovodi do stvaranja “izbočenja, džepa”, pa u zavisnosti od mesta gde se ta promena dogodila, vrši pritisak na okolno tkivo i dovodi do određenih tegoba.

Lečenje diskus hernije

Diskus hernija se može lečiti neoperativno i u prilog ovom navodu idu statistički podaci iz čitavog sveta a naročito iz zapadnih, razvijenih zemalja odakle potiče veći broj istraživanja. Statistički podaci su pokazali da konzervativno lečenje – pogotovo sa programom koji sadrži kiropraktiku, spinalnu dekompresiju i određene fizikalne procedure i programe vežbi tj. terapijskih vežbi (u kasnijem periodu oporavka) – daje najstabilnije i najpozitivnije rezultate u najvećem broju slučajeva.

Ukoliko imate dodatnih pitanja vezanih za vaše stanje ili želite da zakažete tretman

pozovite nas na br. telefona 011 3691 982 ili posetite stranicu KONTAKT.

Operacija diskus hernije – kada je neophodna?

Jedino gde se operativno lečenje sprovodi gotovo odmah je kada postoji apsolutna stenoza odnosno suženje kičmenog kanala. Praktično to znači da je kičmena moždina pritisnuta u toj meri da dolazi do poremećaja funkcija ispod zone pritiska: na primer, ako je to u donjem delu kičme problemi se javljaju u donjim ekstremitetima odnosno nogama, a često dolazi i do gubitka kontrole stolice i mokrenja. U takvim slučajevima operacija je  indikovana gotovo odmah.

Drugi slučaj kada je operacija indikovana – po izjavama spinalnih ortopeda u Americi – je i kod izuzetno akutnog bola koji potpuno parališe funkcionisanje pacijenta, a ne reaguje na gore spomenuti  terapijski program. Inače, u periodu između trećeg i šestog meseca se eventualno može probati sa hirurškom intervencijom. Intervencija se ne radi pre toga jer se daje prednost gore spomenutom programu lečenja (kiropraktici, spinalnoj dekompresiji i ostalim procedurama). Ako prođe više od šest meseci od nastanka intenzivnog bola smatra se da operativni zahtev nema nikakvog efekta da se radi.

Po svim standardima i statistikama po kojima se sada  u svetu radi, diskus hernija je jedno od stanja vezanog za kičmeni stub kod kojeg je program koji se radi u West Medic-u odnosno ciljana kiropraktika. Rade je školovani, stručni i iskusni kiropraktori koristeći najmodernije sprave za spinalnu dekompresiju ili trakciju – zavisi koja je procedura indikovana za pacijenta i daje najbolje rezultate.

Individiualni plan lečenja diskus hernije

Pre svega se vrši individualna procena plana i programa lečenja zajedno sa nekim drugim fizikalnim procedurama. Pravi se i individualni program vežbi koji kreće od vanrednih istezanja da bi se pacijent što pre pokrenuo i da mu se povrati funkcionalni status i time mogućnost da se vrati svojim svakodnevnim aktivnostima. Naravno – bez bola i u onoj funkciji koja je njemu neophodna za za delatnost, profesiju ili aktivnosti kojima se bavi.

Pisali smo o neoperativno lečenju diskus hernije, procedurama i slično, ali upoznajmo šta zaista jeste Diskus hernija i šta sve utiče na pojavu ovog oboljenja.

Šta su diskusi

Diskusi su smešteni između pršljenskih tela 24 slobodna pršljena naše kičme, gde amortizuju pokrete kičme, a zovemo ih još i vodenim jastučićima, zbog velikog procenta vode. Iako nisu zglobovi, svojom građom, visinom, pokretljivošću u sva četiri smera ponašaju se kao poluzglobovi. Zaštitu im daju ligamenti (trake), postavljeni sa strane, pa ne možemo reći da naši diskusi nisu zaštićeni. Bez diskusa, koštani segmenti naše kičme ne bi bili u stanju da izdrže napor koji je neophodan za njeno funkcionisanje.

Diskus je specifične građe, sastoji se iz unutrašnjeg mekanog dela (nucleus pulposusa) i spoljašnjeg fibroznog prstena (anulus fibrosusa). Diskus ima svoj veliki unutrašnji pritisak koji je sposoban da se suprotstavi pritiscima okoline. Oni su “elastični nosači tela”. Međutim diskusi, već oko osme godine starosti gube krvne sudove, pa se zatim hrane iz okoline difuzijom. Diskusi brzo stare, dolazi do biohemijskih promena, najpre u mekanom, a zatim i u fibroznom spoljašnjem delu prstena.

Diskus gubi visoki sadžaj vode, menjaju se njegova mehanička svojstva, smanjuje svoju elastičnost.  Sve ovo dovodi do promene, odnosno dolazi do sekvestracije, cepanja i promena u nukleusu, dok fibrozni prsten postaje krt, pa kroz oslabljen prsten može doći do stvaranja izbočine ili protruzije diska, trusum-guran, znači da je jezgro diskusa u procesu istiskivanja iz svog lezišta, tj. da je reč o ispupčenju prstena koje može pritisnuti bilo šta u svojoj okolini.

Koliko brzo diskusi „stare“

Može se zatim desiti prolaps diska-prolapsus, lapsus-skliznuće, znači da se jezgro diska deformisalo i probilo prsten, iskliznulo iz svoje lože. I najzad ekstruzija, trusum/guran, znači da je jezgro izgurano, i da se dobrim delom svoje mase nalazi u kičmenom kanalu, gde se bori za prostor sa ligamentima, živcem i krvnim sudovima.

Diskus rano stari, degenerativni proces zahvata više pršljenova istovremeno. Na starenje kao proces ne možemo uticati, ali možemo na faktore koji ga neće ubrzati. Na ranu pojavu degenerativnih promena naše kičme (diskusa) utiču loše držanje, urođene ili stečene anomalije i deformiteti kičmenog stuba i donjih ekstremiteta koji remete statiku kičme. Gojaznost takođe, jer trbušni mider trupa amortizuje oko 30% opterećenja kičme. Dugo sedenje, rad sa glavom u prinudnom položaju, ne prija našim diskusima, kako u krsnom tako i u vratnom delu kičme. Višesatno gledanje u kompjuter, vožnja, nekvalitetan noćni odmor, povrede glave i vrata u saobraćaju, sportske aktivnosti, a čak i neki hobiji mogu takođe biti veliko opterećenje nase kičme.

Diskus hernija

A diskus hernija kao bolest diskusa može se desiti na bilo kom diskusu naše kičme. Međutim postoje predilekciona, odnosno mesta gde ove promene najčešće očekujemo. Diskus hernija je najčešća u lumbalnom delu kičme, i to segmenata L4-L5 i L5-S1, jer ova dva poslednja segmenta trpe najveći, kako statički, tako i dinamički pritisak. U vratnom delu to su segmenti C5-C6 i C6-C7, na delu kičme gde vratna prelazi u grudno deo kičme i gde je dinamički najopterećenija. Diskus hernija u grudnom delu kičme je retka, jer je grudna krivina rigidna, određena koštanim strukturama. Grudna kičma ima niske intervertebralne diskuse, široke poprečne nastavke, snažne i zategnute ligamentarne strukture, i malu pokretljivost.

Diskus hernija se najčešće javlja između 30-39. godine ili po nekim statistikama 35-45. godine, ali je danas u praksi srećemo kod sve mlađih ljudi. Može se javiti u svom akutnom, subakutnom i hroničnom obliku. Ako se prvi diskopatski sindrom javi kod mlade osobe, ovo ostaje osetljivo mesto sklono recidivima i ljudi ga obično upamte, a oštećenje bilo kog elementa dinamičkog vertebralnog segmenta odražava se na segmente u celini.

Diskus hernija može da stvara tegobe kao što su: bol u leđima, bol u vratu i grudima, bol u preponama, bol u mišićima, bol u donjem delu leđa, otežanu fizičku aktivnost, glavobolje, vrtoglavice, probleme sa potencijom, utrnulost ruku i nogu itd. Iskustva su takva da operacija diskus hernije u najčešćem broju slučajeva nije neophodna, ali savetujemo da se zato na vreme javite našem stručnom timu koji ima veoma bogato znanje i iskustvo u lečenju diskus hernije.

Lečenje diskus hernije – Zaključak

Najefikasniji sistem lečenja diskus hernije je kombinacija kiropraktike, spinalne dekompresije, fizikalne terapijekinezi terapije (vežbi) što sve novije statistike u razvijenim zemljama pokazuju!