Diskus hernija (Discus hernia)

diskus hernija

Diskus hernija (discus hernia) je promenjeno stanje diskusa nastalo usled degenerativnih promena, a ređe nakon trauma. Ova promena dovodi do stvaranja “izbočenja, džepa”, pa u zavisnosti od mesta gde se ta promena dogodila, vrši pritisak na okolno tkivo i dovodi do određenih tegoba.

Šta su diskusi

Diskusi su smešteni između pršljenskih tela 24 slobodna pršljena naše kičme, gde amortizuju pokrete kičme, a zovemo ih još i vodenim jastučićima, zbog velikog procenta vode. Iako nisu zglobovi, svojom građom, visinom, pokretljivošću u sva četiri smera ponašaju se kao poluzglobovi. Zaštitu im daju ligamenti (trake), postavljeni sa strane, pa ne možemo reći da naši diskusi nisu zaštićeni. Bez diskusa, koštani segmenti naše kičme ne bi bili u stanju da izdrže napor koji je neophodan za njeno funkcionisanje.

Diskus je specifične građe, sastoji se iz unutrašnjeg mekanog dela (nucleus pulposusa) i spoljašnjeg fibroznog prstena (anulus fibrosusa). Diskus ima svoj veliki unutrašnji pritisak koji je sposoban da se suprotstavi pritiscima okoline. Oni su “elastični nosači tela”. Međutim diskusi, već oko osme godine starosti gube krvne sudove, pa se zatim hrane iz okoline difuzijom. Diskusi brzo stare, dolazi do biohemijskih promena, najpre u mekanom, a zatim i u fibroznom spoljašnjem delu prstena.

Diskus gubi visoki sadžaj vode, menjaju se njegova mehanička svojstva, smanjuje svoju elastičnost.  Sve ovo dovodi do promene, odnosno dolazi do sekvestracije, cepanja i promena u nukleusu, dok fibrozni prsten postaje krt, pa kroz oslabljen prsten može doći do stvaranja izbočine ili protruzije diska, trusum-guran, znači da je jezgro diskusa u procesu istiskivanja iz svog lezišta, tj. da je reč o ispupčenju prstena koje može pritisnuti bilo šta u svojoj okolini.

Koliko brzo diskusi „stare“

Može se zatim desiti prolaps diska-prolapsus, lapsus-skliznuće, znači da se jezgro diska deformisalo i probilo prsten, iskliznulo iz svoje lože. I najzad ekstruzija, trusum/guran, znači da je jezgro izgurano, i da se dobrim delom svoje mase nalazi u kičmenom kanalu, gde se bori za prostor sa ligamentima, živcem i krvnim sudovima.

Diskus rano stari, degenerativni proces zahvata više pršljenova istovremeno. Na starenje kao proces ne možemo uticati, ali možemo na faktore koji ga neće ubrzati. Na ranu pojavu degenerativnih promena naše kičme (diskusa) utiču loše držanje, urođene ili stečene anomalije i deformiteti kičmenog stuba i donjih ekstremiteta koji remete statiku kičme. Gojaznost takođe, jer trbušni mider trupa amortizuje oko 30% opterećenja kičme. Dugo sedenje, rad sa glavom u prinudnom položaju, ne prija našim diskusima, kako u krsnom tako i u vratnom delu kičme. Višesatno gledanje u kompjuter, vožnja, nekvalitetan noćni odmor, povrede glave i vrata u saobraćaju, sportske aktivnosti, a čak i neki hobiji mogu takođe biti veliko opterećenje nase kičme.

Diskus hernija

A diskus hernija kao bolest diskusa može se desiti na bilo kom diskusu naše kičme. Međutim postoje predilekciona, odnosno mesta gde ove promene najčešće očekujemo. Diskus hernija je najčešća u lumbalnom delu kičme, i to segmenata L4-L5 i L5-S1, jer ova dva poslednja segmenta trpe najveći, kako statički, tako i dinamički pritisak. U vratnom delu to su segmenti C5-C6 i C6-C7, na delu kičme gde vratna prelazi u grudno deo kičme i gde je dinamički najopterećenija. Diskus hernija u grudnom delu kičme je retka, jer je grudna krivina rigidna, određena koštanim strukturama. Grudna kičma ima niske intervertebralne diskuse, široke poprečne nastavke, snažne i zategnute ligamentarne strukture, i malu pokretljivost.

Diskus hernija se najčešće javlja između 30-39. godine ili po nekim statistikama 35-45. godine, ali je danas u praksi srećemo kod sve mlađih ljudi. Može se javiti u svom akutnom, subakutnom i hroničnom obliku. Ako se prvi diskopatski sindrom javi kod mlade osobe, ovo ostaje osetljivo mesto sklono recidivima i ljudi ga obično upamte, a oštećenje bilo kog elementa dinamičkog vertebralnog segmenta odražava se na segmente u celini.

Diskus hernija može da stvara tegobe kao što su: bol u leđima, bol u vratu i grudima, bol u preponama, bol u mišićima, bol u donjem delu leđa, otežanu fizičku aktivnost, glavobolje, vrtoglavice, probleme sa potencijom, utrnulost ruku i nogu itd. Iskustva su takva da operacija diskus hernije u najčešćem broju slučajeva nije neophodna, ali savetujemo da se zato na vreme javite našem stručnom timu koji ima veoma bogato znanje i iskustvo u lečenju diskus hernije.

Lečenje diskus hernije

Najefikasniji sistem lečenja diskus hernije je kombinacija kiropraktike, spinalne dekompresije, fizikalne terapijekinezi terapije (vežbi) što sve novije statistike u razvijenim zemljama pokazuju!